„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Хаику записи
Епископија захумско-херцеговачка
Злочини над Србима у Великом рату
Пољубне и погубне песме
Манифест - песме очаја
Црвени руж
Пусте горе питоме долине
Време са укусом пралина
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Нова овидљавања
Књижевнокритичка освјетљења
Похвала међу рекама
Moć i moral 1. Političko umeće
Турски друм
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Прекинуте љубави
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Браћа Хајдуковићи
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Želje i kazna: priča o Tantalu
Пастирево
Путују речи
Школе у држави Немањића 