Аутор настоји да утврди повезаност језика и утеловљености кроз спој сазнања когнитивне науке (когнитивне лингвистике, когнитивне психологије и неуралне теорије језика) и филозофије (теорије фокусирања и теорије конституисања).
Трансформисање когнитивне науке од „неутеловљености“ (disembodiment) до „утеловљености“ (embodiment) трајало је скоро пола века. Стандардна когнитивна наука (тзв. „прва генерација“) темељила се на принципу да је значење апстрактан ентитет који је потпуно одвојен од човековог телесног искуства. Разумевање језика, наиме, није ништа друго до претварање спољашњих физичких информација (тј. звукова) у својеврстан унутрашњи медијум (тј. језик мисли). На тај начин се дошло до закључка да језик представља само комбиновање апстрактних симбола, а разумевање језика захтева способност комбиновања амодалних менталних репрезентација.
Beograd nikad i sad
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Tёплый каменный лёд
Знамените жене и владарке српске
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Кроз живот
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Преобразбе
Izbegličke suze
Заклон
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку 