Два приповедачка амбијента уткана су у роман Јелена, мајка које нема. Први је ратни, смештен с десне стране Дрине, а други поратни – наставља се с леве стране реке. Први је узрок другоме, али узрок бива потиснут следом збивања која крећу неочекиваним смером у којем јунакиња бива предмет згражавања традиционалног миљеа, али и лик достојан античких хероина. Ломовић, ређањем слика стварности и резонима личности романа, сугестивно намеће закључке о апсурдности рата, његовој гротески у којој „преживели јесмо, али живи нисмо“.
800 дин.
Јелена, мајка које нема
Бошко Ломовић Савремена проза
978-86-7396-351-8
14,5х20,5 cm, 164 стр.
броширано
2012.
Проза
ratna proza
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Нова балканизација српских земаља
Портрети највећих српских индустријалаца
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
Тетоважа ума
У златној смоли ћилибара
Срећа преплетена трњем
У кругу књижевних и филозофских есеја 