ЈЕСЕЊЕ БОЈЕ
Дахом склањам мрежу танану,
ремек дело
вештог плетача,
у сенци довољне дубине,
испред слике јесењих боја.
Прибојавам се, дах задржавам.
Шта ако се лишће заковитла
и полети изнад дрвећа,
изнад видика
и прекрије одслик импресија сликаревих,
мајстора нијанси септембарских?
Сузе радоснице обуздавам,
могу боје да се разлију,
жута река да потече
или да се пут ожучен
преда мном простре
и понуди да њиме кренем.
Страхови ми кроз вене теку
да је урокљив поглед не измени.
Трепавице брзо склапам,
завеса тамна слику заклања
и ја јој се сада дивим.
Али, кроз сећање.
На удици
Стаза
У времена кругу
Буњин село
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Сачувано од заборава
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Пивска сновиђења
Ходам по дуги
Alone and On My Own
Велико срце
Храст мајке родне
Приче од којих се расте
Први српски алтернативни часопис
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Песме и пјесме
Са сунцем у очима
Смоква у Београду 