ЈЕСЕЊЕ БОЈЕ
Дахом склањам мрежу танану,
ремек дело
вештог плетача,
у сенци довољне дубине,
испред слике јесењих боја.
Прибојавам се, дах задржавам.
Шта ако се лишће заковитла
и полети изнад дрвећа,
изнад видика
и прекрије одслик импресија сликаревих,
мајстора нијанси септембарских?
Сузе радоснице обуздавам,
могу боје да се разлију,
жута река да потече
или да се пут ожучен
преда мном простре
и понуди да њиме кренем.
Страхови ми кроз вене теку
да је урокљив поглед не измени.
Трепавице брзо склапам,
завеса тамна слику заклања
и ја јој се сада дивим.
Али, кроз сећање.
Влаховићи код Љубиња
Тражим реч
Српско-турски рат 1912.
Andrićev Latas – Andrićs Latas
Српско-руска сусретања
Проблеми, писци, дела VI
Ликови жена у Андрићевом делу
Док неба буде
Priče slomljenog ogledala
Храст мајке родне
Зрење 