ЈЕСЕЊЕ БОЈЕ
Дахом склањам мрежу танану,
ремек дело
вештог плетача,
у сенци довољне дубине,
испред слике јесењих боја.
Прибојавам се, дах задржавам.
Шта ако се лишће заковитла
и полети изнад дрвећа,
изнад видика
и прекрије одслик импресија сликаревих,
мајстора нијанси септембарских?
Сузе радоснице обуздавам,
могу боје да се разлију,
жута река да потече
или да се пут ожучен
преда мном простре
и понуди да њиме кренем.
Страхови ми кроз вене теку
да је урокљив поглед не измени.
Трепавице брзо склапам,
завеса тамна слику заклања
и ја јој се сада дивим.
Али, кроз сећање.
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Отисци буђења
Песништво Вука Крњевића
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Обећала сам себи
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
У крилу сањалице
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
Српска православна црква у Фочи
Егзибициониста и други
Двострукe рефлексиjе
Игром до смисла
Огледало душе
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Мирис зрелог жита
Тешко је бити утишан до краја 