„’Само срцем добро видимо’, каже Егзипери у Малом принцу, и то осећа и зна већина песника света, а наша песникиња само срцем и живи. За песникињу, која срцем види и осећањима добрим живи и ствара, нема мале и безначајне теме. Њу очарава мирис траве, сутон, снег, шума, обала, капљице ‘окупане’ и врапци који упркос својој бројности остају непримећени, a који имају своје господство које само песник може да примети и да нам га открије.
Ова поезија нас подстиче да из другог угла сагледамо животe и да приметимо оне, наизглед, мале ствари од којих је и саткан живот и сва његова чудесност. Нема малих ствари, све је велико када је обасјано светлошћу Љубави. Поезија наше песникиње Пламенке нам открива лепоту и радост постојања, сведочи о важности сваке изговорене речи и подстиче нас да поштујемо светињу речи и самога живота.” (Из предговора јереја Далибора Стојадиновића)
Putovanje kroz ljubav
Вредновање књижевног текста
У царству вилиног коњица
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Пољубне и погубне песме
Похвала међу рекама
Moj brat Jovan Rašković
Чистачи
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади
Живот и пјесма
Трунто – остварени сан
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Усидрена на броду
Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској
Проблеми, писци, дела VI
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Док се не јаве пијетли 