Аутор пише о времену свог детињства на које су најснажнији и трајан печат оставили догађаји из Другог светског рата. Дечакову безбрижну идилу „у башти под шишмиром“ прекинула је 1941. година када му комшије (у усташкој униформи) одводе из куће оца – заувек! Дирљиво је његово казивање о мајци Стаки која у ратном безнађу мора да добије своју битку – да сачува у животу петоро нејаке деце.
Представљајући драму своје породице, Савић је истовремено представио и колективну драму народа у фочанском крају. Верно је забележио низ призора и ситуација – од ведрих дечијих згода до сурових ратних сцена. Посебну драж књизи дају подсећања на драге личности које су давно прошле кроз живот, али су остале у лепој успомени.
Ima tako ljudi
Први српски алтернативни часопис
Бешчашће ближњих
Сребреница, геноцид над истином
Велико срце
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Равница та добра вила
Обрадујте најдраже
Зашто не сме
Кад порастем, бићу дрво
Путују речи
Исповест Вуку
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Портрети највећих српских индустријалаца, књига трећа” / The Portraits of the Greatest Serbian Industrialists, Book Three
О граде мој; завичајна антипоема 