„Волела сам да се обрадују деца, чувала сам дуго у рукаву зеца. Песме сам тек сада пред децу изнела, могла сам и раније, али нисам хтела. Сад је дошло време да им крила дам. Да ли ће их волети не могу да знам. Зашто сам их сада пустила у етар, нећу вам ја рећи, шапнуће вам ветар. Док сам их писала у младост сам се вратила, да бих се дечици блиско обратила. На пут сам кренула и машту повела, видела и оно што некад нисам смела. Сад је ново време и нове су песме, али теку исто из поетске чесме.“ (Песникиња)
РЕКА ОД МЛЕКА
Столови пуни ђаконија,
на укућане се само чека,
мог унука то не занима,
он хоће реку од млека.
Нудим му јабуку сочну,
физалис, банану, нар,
мршти се, окреће главу,
да је гутљај млека бар.
Нудим му чорбицу свежу,
парченце топлог бурека
и да може да ми сам каже,
рекао би: – Река од млека.
Пољубне и погубне песме
Плава вода
Бен Акибино путовање по Европама
Сеоски адресар за мање упућене
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Приче из Пиве
Умиљанкa
Живот и пјесма
Живопис
A Story About All of Us
Велико срце 