„Волела сам да се обрадују деца, чувала сам дуго у рукаву зеца. Песме сам тек сада пред децу изнела, могла сам и раније, али нисам хтела. Сад је дошло време да им крила дам. Да ли ће их волети не могу да знам. Зашто сам их сада пустила у етар, нећу вам ја рећи, шапнуће вам ветар. Док сам их писала у младост сам се вратила, да бих се дечици блиско обратила. На пут сам кренула и машту повела, видела и оно што некад нисам смела. Сад је ново време и нове су песме, али теку исто из поетске чесме.“ (Песникиња)
РЕКА ОД МЛЕКА
Столови пуни ђаконија,
на укућане се само чека,
мог унука то не занима,
он хоће реку од млека.
Нудим му јабуку сочну,
физалис, банану, нар,
мршти се, окреће главу,
да је гутљај млека бар.
Нудим му чорбицу свежу,
парченце топлог бурека
и да може да ми сам каже,
рекао би: – Река од млека.
Generatorska lingvistika
На удици
Смрт, буђење
Неурамљене слике с пута
Сновања
Пут до истине
Život i poezija Mubere Pašić
У лепој домовини Лужичких Срба 