„Волела сам да се обрадују деца, чувала сам дуго у рукаву зеца. Песме сам тек сада пред децу изнела, могла сам и раније, али нисам хтела. Сад је дошло време да им крила дам. Да ли ће их волети не могу да знам. Зашто сам их сада пустила у етар, нећу вам ја рећи, шапнуће вам ветар. Док сам их писала у младост сам се вратила, да бих се дечици блиско обратила. На пут сам кренула и машту повела, видела и оно што некад нисам смела. Сад је ново време и нове су песме, али теку исто из поетске чесме.“ (Песникиња)
РЕКА ОД МЛЕКА
Столови пуни ђаконија,
на укућане се само чека,
мог унука то не занима,
он хоће реку од млека.
Нудим му јабуку сочну,
физалис, банану, нар,
мршти се, окреће главу,
да је гутљај млека бар.
Нудим му чорбицу свежу,
парченце топлог бурека
и да може да ми сам каже,
рекао би: – Река од млека.
У небо загледан
Ипак у небо погледам често
Радуј се
Мирис зрелог жита
Пасош за небо
На усни кап меда
Црнотравац
Žena u žrvnju
Љубави у доба короне
Име ми је љубав
Ловац
Хаику записи
У трагању за оцем
Пут према изгреву сунца
Љубав у малом граду
У царству вилиног коњица
Учитељица
Ходам по дуги
Егзибициониста и други
Doček
Сеоски адресар за мање упућене
Човек и време
Неурамљене слике с пута
Душа на длану
Троугао
Зашто ти ово говорим
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
На удици
Иза високог зида
Срицање облака
Песник и песма
Црква сељачких јутрења
Љубавна писма прочитана после педесет година
Причај бако још 