Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Писмо галебу
Од Бога се ушур не тражи
Сачувано од заборава
Пут у Криводо
Фоча; вријеме и догађаји
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Турски друм
Док се не јаве пијетли
Поп Јовичина буна
The Ray of the Microcosm
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Незаборав
У царству вилиног коњица
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Црвени руж
Биље света оком детета
Снови и Мостови, I-III
Српска православна црква у Фочи
Злочини над Србима у Великом рату
Mocambo
Вредновање књижевног текста
Травничке свјетиљке
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95. 