Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Преобразбе
Бијела лица несаница
Doček
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Зрење
Одрастање – сан, па буђење
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Мирис зрелог жита
Из дневника о прочитаним књигама
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta 