„У свету историје никад краја разговору о коначним закључцима. Ова врста истраживања никад се не завршава, јер свако ново поколење има свога Канта и Хегела, Шпенглера или Тојнбија. Ови, а и толики други извори филозофско-историјске мудрости, јасно, никад не пресушују. Живе генерације увек изнова морају усвајати, промишљати и истраживати историју.
Познати историчар средњег века Хајден Вајт истражујући перспективе дела историчара XIX века уверава нас да се радови филозофа историје (Хегела, Маркса, Ничеа и Крочеа) ни по чему не разликују од дела ‘правих’ историчара (Мишлеа, Ранкеа, Токвила и Буркхарта); не разликују зато што и филозофи и историчари свој рад заснивају на сличним ‘модалитетима свести’ или фигурама имагинације. То значи да не постоји чиста историографија која не би истовремено била и филозофија историје, као и да је истраживање историје резултат прихваћене реторичке стратегије.“ (Аутор)
Импулси и утисци
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Похвала међу рекама
Нешто између… добра и зла
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Двострукe рефлексиjе
Јубилеј и остало
Троугао
Сеоски адресар за мање упућене
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Пут у Криводо
Записи Јефимије Обрадове
Priče slomljenog ogledala
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Шума савијеног дрвећа
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život 