„У свету историје никад краја разговору о коначним закључцима. Ова врста истраживања никад се не завршава, јер свако ново поколење има свога Канта и Хегела, Шпенглера или Тојнбија. Ови, а и толики други извори филозофско-историјске мудрости, јасно, никад не пресушују. Живе генерације увек изнова морају усвајати, промишљати и истраживати историју.
Познати историчар средњег века Хајден Вајт истражујући перспективе дела историчара XIX века уверава нас да се радови филозофа историје (Хегела, Маркса, Ничеа и Крочеа) ни по чему не разликују од дела ‘правих’ историчара (Мишлеа, Ранкеа, Токвила и Буркхарта); не разликују зато што и филозофи и историчари свој рад заснивају на сличним ‘модалитетима свести’ или фигурама имагинације. То значи да не постоји чиста историографија која не би истовремено била и филозофија историје, као и да је истраживање историје резултат прихваћене реторичке стратегије.“ (Аутор)
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Крваво љето у Љубињу 1941.
Завет љубави
Књига о Дијани Будисављевић
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Ко ме све није гласао
Нова овидљавања
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Знамења старе Херцеговине
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Глуха кућа
Домовина у срцу и друге приче
Тајна живота и тајна уметности
Љубави у доба короне
Одлазак
Корона
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje 