Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Здраво, како је на земљи
Večernji za Belgrad
Док се не јаве пијетли
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Књига о Синиши Кордићу
Ширином ме притишће равница
Želje i kazna: priča o Tantalu
Бешчашће ближњих
Да се прича и памти
Књижевнокритичка освјетљења
Проповед
Сабрана дјела, Кратки романи 1 