Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Обећала сам себи
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
У хоризонту филозофске историје
Бијела лица несаница
Приче
У времена кругу
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Прави Сремац има три шешира
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Злочини над Србима у Великом рату
Док се не јаве пијетли
Прокине приче 