Аутор

Недељко С. Попара

Недељко Неђо С. Попара рођен је 1939. године у засеоку Милене крај Ђаковице, у породици херцеговачких насељеника. Као избеглице провели су Други светски рат у Херцеговини, село Кукричје, Билећа, где је Неђо започео основну школу на Дивину. Од 1950. године живео је у Сечњу у Банату и тамо завршио Осмогодишњу школу. Од 1956. до 1959. године похађао је војну школу у Љубљани, након које је добио службу у Београду, где и данас живи с породицом – супругом Даницом, синовима Ненадом и Предрагом, снахом Драгицом и унучићима Митром и Мирјаном.

Током службе у Београду похађао је гимназију и завршио Филозофски факултет, на коме је дипломирао на групи социологија, затим последипломске студије на Факултету политичких наука (смер социологија културе) и Високу војнополитичку школу ЈНА, на којој је докторирао из области социологије војне организације. Од 1968. до 1992. године, објавио је више радова из истраживачке праксе у војностручним публикацијама из области друштвених вредности, морала војске, војног васпитања и образовања, социологије рата, војне организације, информисања, пропаганде и др.

Добровољно је, у чину пуковника, учествовао на херцеговачком ратишту од септембра 1992. до децембра 1994. године, највише радећи на пословима информисања и пропаганде. Активно је учествовао у покретању и издавању корпусног листа „Херцеговац“, сарађивао у војној и цивилној штампи и објавио поему „Херцеговина“.

Након повратка с ратишта, био је начелник Централне библиотеке Војске Југославије, не прекидајући сарадњу с командом Херцеговачког корпуса, посебно његовим Прес-центром, ни по пензионисању 1997. године.
Посебну љубав гаји према народној поезији и гуслама и често је певао борцима на положајима, као и на разним приредбама и свечаностима. Био је први главни и одговорни уредник листа „Гусле“ (1998. до 2002), који је издавао Савез гуслара Србије, као лист свих гуслара српског народа у отаџбини и расејању.

Током боравка на херцеговачком ратишту, колико су му дозвољавале прилике, непрекидно је пером и камером бележио догађаје и збивања, како на самом ратишту, тако и оне битне у вези с ратиштем, у ужем и ширем окружењу, из којих је касније настала обимна двотомна књига под насловом „Записи искоса“ у издању Удружења Срба из Херцеговине у Војводини у Новом Саду и „Просвјете“ – одбори у Билећи и Гацку, 2007. године.

Објавио је и песничку трилогију под насловом „Снови и мостови“ – „Из сновијанума“, „Кад је колијевка звала“ и „И би што није могло бити“ (2010), два обимнија епска спева „Којекуде – Срби у памет се“ (2011) и „Српски народ од свога постања, у жижи је светског битисања“, збирке песама „Из оних дана“ (2014) и „Помени“ (2015), затим књигу „Преци потомцима“ (2017) и песничку књигу – „Косово и Метохија – српска баштина“ (2019). Био је координатор редакцијског тима књиге „Херцеговачки корпус Војске Републике Српске – Прилози за монографију“ (2017).

Књиге

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.