Зашто ти ово говорим

„Све при­че су исти­ни­те, ви­ше­слој­не, чвр­сто гра­ђе­не на те­ме­љу до­жи­вље­ног, ис­при­ча­ног, ви­ђе­ног, али ни­су ве­за­не за лич­ни жи­вот аутор­ке. То је про­за на­ше ствар­но­сти. Аутор­ка ових при­ча по­сма­тра и бе­ле­жи дру­штве­не при­ли­ке ко­је су до­ве­ле до ко­ре­ни­тих про­ме­на у ко­ји­ма по­ро­ди­це и по­је­дин­ци не уме­ју да се сна­ђу.

Аутор­ка ових упе­ча­тљи­вих при­ча је пле­ме­ни­та, осе­ћај­на ду­ша, ис­пуње­на ем­па­ти­јом и емо­ци­ја­ма, ко­ја их из све­та пе­сни­штва ин­те­лек­ту­ал­но уно­си у про­зно шти­во. Кроз ком­би­но­ва­ни про­зни и пе­снич­ки дис­курс (из­ла­га­ње), у сво­јим крат­ким при­ча­ма ве­штим пси­хо­ло­шким пор­тре­ти­са­њем, по­сти­гла је да при­ка­же ка­рак­те­ри­за­ци­ју раз­ли­чи­тих ли­ко­ва.“ (Из рецензије Бра­ни­слава Голд­нера)