Текстови обухваћени овом књигом наново осветљавају српски народни епос. Основни закључак који се може извести након пажљивог увида у текстoве јесте тај да је српска усмена хроника која је сачувана у стиховима, у ствари плод колективне свести, а велики певачи су својим генијем скупили у језгро оно што је тој свести најдрагоценије.
Иако Вук Караџић, и поред велике жеље, није посетио Босну и Херцеговину, његовом познатом рачуну од јуначких пјесама челна места, прво и друго, припадају двојици певача из Босне и Херцеговине – Тешану Подруговићу и Филипу Вишњићу. Аутори доносе портрете ове двојице певача, реконструишу њихове животописе, осврћу се на битне тренутке из њихове животне и песничке биографије. Осветљавају и доприносе анонимних трговаца из Босне од којих је Вук записао неколико изванредних народних песама.
Аутори пружају обавештења о чему песме певају, које се личности и који догађаји опевавају, како се поједини догађаји или поједине личности у песми приказују. Пружају, дакле, њихов материјални садржај као такав, али и податке како се тај материјал уобличава и спаја, кроз које видове пролази и како нараста у духовну уметничку манифестацију.
Којекуде – Срби у памет се
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Шта те боли, Јупитере?
Ја-Тара
На раскрсници, књига друга
Filozofija politike II. Moć i moral
На обалама историје савременог света
Сви Адамови гријеси
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Похвала међу рекама
Док се не јаве пијетли
Случај сликара Мијушковића
Аспекти филозофског промишљања историје
Мамино ја
Клетва поља Суранова
Ружокрадица
Вредновање књижевног текста
Искре
Тражим реч
Вукодолске приче 