У занимљивом роману Време са укусом пралина, Мирјана Миленковић описује догађаје из велике и мале историје у граду Мостару после Другог светског рата и њихова укрштања и преплитања са детаљима из породичног живота и властитог искуства.
Девојчица Маша, главна јунакиња романа, стоји пред непознаницама живота, као пред књигом са седам печата и покушава да одгонетне тајне, да упозна личности са којима се сусреће током одрастања и сазревања, да разуме збивања. Запажањима редовно даје неки нови смисао и значења. И кад представља отмену и тајанствену Ксенију, и док, на пример, посматра старог Мостарца за кога каже да је „знао што други не знају и видео што други не виде“.
Из луцидних увида у људску суштину личности из најужег породичног круга, пријатеља, сапутника, познаника – провејава дубље разумевање света, отвара се несвакидашња перспектива романа чије главне токове неизбежно усмерава људски живот, увек у покрету и превирању.
Сунчани поздрав
Велико срце
Књижевнокритичка освјетљења
Прст попријеко од срца
Тетоважа ума
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Шта те боли, Јупитере?
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918 