Аутор анализира рецепцију лика и дела Карађорђа Петровића у Русији у 19. веку. Износи виђења руских историчара и хроничара о Карађорђу и легенде о њему, описује начин на који је примљена његова погибија у руској јавности, даје занимљиво сведочанство о Карађорђевом војном логору из пера Ф. В. Булгарина, саопштава податке из Надеждинове биографије Карађорђа и аспекте Стурдзине контроверзе о Карађорђевој Србији итд.
Књига је јединствена у српској историографији јер први пут доноси на једном месту целовите податке о руском виђењу устаничке Србије, Карађорђа, геополитичких и друштвених импликација српског устанка за Балкан и положај Османског царства, те последично и Руског царства у новој расподели моћи, као и односу званичне Русије и јавног мњења о деветнаестовековној Србији, која је умногоме рачунала на руску помоћ.
Пјесме из 1901.
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Како, Вуче, деца уче
A Story About All of Us
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Аргелуша
Приче о истинама
Kozja ćuprija
Стаза
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Причај бако још
Прави Сремац има три шешира
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“ 