У студији Обред крунисања босанскога краља Твртка I – прилог историји крунисања српских владара у средњем веку, Радојчић је темељито осветлио и изложио низ података, садржаних не само у средњовековним српским и византијским текстовима, већ и у западним и руским историјским изворима.
Како је истакао Јован Радонић, академик Радојчић у овој студији расправља „не само о верској припадности босанског краља Твртка I, о чему се до њега много писало, не вазда објективно, него пружа драгоцен прилог историји крунисања српских владара у средњем веку“. Указујући на поузданост и значај Радојчићевих истраживачких резултата, Радонић закључује: „Благодарећи овако свестраном и методски сасвим успелом испитивању, данас је сасвим јасно да је краљ Твртко у време крунисања био православан и да се над њим, као таквим, извршио чин миропомазања и крунисања у Милешеви 1377, у православном храму од стране православног архијереја“.
О Твртковој верској и народносној припадности сведоче и његове повеље писане у немањићком духу и традицији. Твртко, који је био потомак Немањића (његова бака Јелисавета била је кћи српског краља Драгутина), у повељи писаној 1378. године на двору у Трстивници, говори о томе како је прво наследио босански престо, а затим престо господе српске, „који су у земаљском царству царствовали и у небеско царство се преселили“. А онда каже: „И одох у српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих. И тамо отишавши, венчан бих Богом дарованим венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благоверни и Богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Српске земље, желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити“.
Плод свестраног изучавања и темељитог познавања српске средњовековне историје, описи Твртковог крунисања у Милешеви над гробом Светог Саве, на Митровдан 1377, обезбеђују овој студији Николе Радојчића трајну научну актуелност.