Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I

У сту­ди­ји Об­ред кру­ни­са­ња бо­сан­ско­га кра­ља Тврт­ка I – при­лог исто­ри­ји кру­ни­са­ња срп­ских вла­да­ра у сред­њем ве­ку, Ра­дој­чић је те­ме­љи­то осве­тлио и из­ло­жио низ по­да­та­ка, са­др­жа­них не са­мо у сред­њо­ве­ков­ним срп­ским и ви­зан­тиј­ским тек­сто­ви­ма, већ и у за­пад­ним и ру­ским исто­риј­ским из­во­ри­ма.

Ка­ко је ис­та­као Јо­ван Ра­до­нић, ака­де­мик Ра­дој­чић у овој студији рас­пра­вља „не са­мо о вер­ској при­пад­но­сти бо­сан­ског кра­ља Тврт­ка I, о че­му се до ње­га мно­го пи­са­ло, не ва­зда објек­тив­но, не­го пру­жа дра­го­цен при­лог исто­ри­ји кру­ни­са­ња срп­ских вла­да­ра у сред­њем ве­ку“. Ука­зу­ју­ћи на по­у­зда­ност и зна­чај Ра­дој­чи­ће­вих ис­тра­жи­вач­ких ре­зул­та­та, Ра­до­нић за­кљу­чу­је: „Бла­го­да­ре­ћи ова­ко све­стра­ном и ме­тод­ски са­свим ус­пе­лом ис­пи­ти­ва­њу, да­нас је са­свим ја­сно да је краљ Тврт­ко у вре­ме кру­ни­са­ња био пра­во­сла­ван и да се над њим, као та­квим, из­вр­шио чин ми­ро­по­ма­за­ња и кру­ни­са­ња у Ми­ле­ше­ви 1377, у пра­во­слав­ном хра­му од стра­не пра­во­слав­ног ар­хи­је­ре­ја“.

О Тврт­ко­вој вер­ској и на­род­но­сној при­пад­но­сти све­до­че и ње­го­ве по­ве­ље пи­са­не у не­ма­њић­ком ду­ху и тра­ди­ци­ји. Тврт­ко, ко­ји је био потомак Немањића (ње­го­ва ба­ка Је­ли­са­ве­та би­ла је кћи срп­ског кра­ља Дра­гу­ти­на), у по­ве­љи пи­са­ној 1378. го­ди­не на дво­ру у Тр­стив­ни­ци, го­во­ри о то­ме ка­ко је пр­во на­сле­дио бо­сан­ски пре­сто, а за­тим пре­сто го­спо­де срп­ске, „ко­ји су у зе­маљ­ском цар­ству цар­ство­ва­ли и у не­бе­ско цар­ство се пре­се­ли­ли“. А он­да ка­же: „И одох у срп­ску зе­мљу, же­ле­ћи и хо­те­ћи укре­пи­ти пре­сто ро­ди­те­ља мо­јих. И та­мо оти­шав­ши, вен­чан бих Бо­гом да­ро­ва­ним вен­цем на кра­љев­ство пра­ро­ди­те­ља мо­јих, да бу­дем у Хри­сту Ису­су бла­го­вер­ни и Бо­гом по­ста­вље­ни Сте­фан, краљ Ср­би­ма и Бо­сни и Поморију и За­пад­ним стра­на­ма. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Српске земље, желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити“.

Плод све­стра­ног из­у­ча­ва­ња и те­ме­љи­тог по­зна­ва­ња срп­ске сред­њо­ве­ков­не исто­ри­је, опи­си Тврт­ко­вог кру­ни­са­ња у Ми­ле­ше­ви над гро­бом Све­тог Са­ве, на Ми­тров­дан 1377, обез­бе­ђу­ју овој сту­ди­ји Ни­ко­ле Ра­дој­чи­ћа трај­ну на­уч­ну ак­ту­ел­ност.