У студији Обред крунисања босанскога краља Твртка I – прилог историји крунисања српских владара у средњем веку, Радојчић је темељито осветлио и изложио низ података, садржаних не само у средњовековним српским и византијским текстовима, већ и у западним и руским историјским изворима.
Како је истакао Јован Радонић, академик Радојчић у овој студији расправља „не само о верској припадности босанског краља Твртка I, о чему се до њега много писало, не вазда објективно, него пружа драгоцен прилог историји крунисања српских владара у средњем веку“. Указујући на поузданост и значај Радојчићевих истраживачких резултата, Радонић закључује: „Благодарећи овако свестраном и методски сасвим успелом испитивању, данас је сасвим јасно да је краљ Твртко у време крунисања био православан и да се над њим, као таквим, извршио чин миропомазања и крунисања у Милешеви 1377, у православном храму од стране православног архијереја“.
О Твртковој верској и народносној припадности сведоче и његове повеље писане у немањићком духу и традицији. Твртко, који је био потомак Немањића (његова бака Јелисавета била је кћи српског краља Драгутина), у повељи писаној 1378. године на двору у Трстивници, говори о томе како је прво наследио босански престо, а затим престо господе српске, „који су у земаљском царству царствовали и у небеско царство се преселили“. А онда каже: „И одох у српску земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих. И тамо отишавши, венчан бих Богом дарованим венцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благоверни и Богом постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморију и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом Српске земље, желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити“.
Плод свестраног изучавања и темељитог познавања српске средњовековне историје, описи Твртковог крунисања у Милешеви над гробом Светог Саве, на Митровдан 1377, обезбеђују овој студији Николе Радојчића трајну научну актуелност.
Тајна живота и тајна уметности
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Живопис
Звјездани вијенац изнад планине
Свети Сава
Кућни праг
Приче са терена
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Нова балканизација српских земаља
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Заклон
Неурамљене слике с пута
Одлазак
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Душа на длану
Живот и пјесма
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Сањалица
Похвала међу рекама
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Календеровци
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Samo ja znam
Zapisi sa putovanja
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Срцеведац
Црква сељачких јутрења
Пјесме из 1901.
Luna mi je svedok
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Кипар, историјат уједињења
Записи протином руком; српске народне приповетке, народне пословице и изреке, етнографски списи
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“ 