• 0 Items - 0 дин.
    • Ваша корпа је празна.

Аутор

Владимир Ћоровић

Студије словенске и германске филологије Владимир Ћоровић је завршио у Бечу 1908. године. Као најбољи студент бечког универзитета, стекао је право на посебно одличје – златан прстен цара Фрање Јосифа. Одбио га је у знак протеста због анексије Босне и Херцеговине. Докторирао је у Бечу 1908. године. Специјалистичке студије наставио је у Минхену, а продужио у Паризу и Болоњи. Године 1909. постављен је за кустоса Земаљског музеја у Сарајеву.

Убрзо након почетка Првог светског рата ухапшен је због активне сарадње са илегалном револуционарном организацијом „Млада Босна“ и услед сумње да је био умешан у организовање сарајевског атентата. Осуђен је на велеиздајничком процесу у Бањалуци на осам година тешке тамнице. Помилован је, с већином осталих заточеника, на иницијативу шпанског краља, након три године робовања, крајем 1917. године.

Ћоровић је 1919. године изабран за ванредног професора народне историје, а 1921. за редовног. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1922, а редовни 1931. године. У раздобљу између 1933. и 1935. био је декан Филозофског факултета, а у периоду 1935–1936. и ректор Универзитета у Београду.

Најзначајнија дела: „Историја српског академског друштва Зора у Бечу. Прилог историји омладинског покрета“ (Рума, 1905), „Војислав Илић (1862–1894). Књижевна студија“ (Мостар, 1906), „Мостар и његови књижевници у другој половини XIX столећа“ (Мостар, 1907), „Велика Србија“ (1924), „Свети Сава у народном предању“ (1927), „Наше победе“ (1929), „Историја српскога народа“ и „Историја Југославије“ (Београд, 1933), „Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку“ (1936), „Карађорђе и Први српски устанак“ (1937), „Србија од 1858. до 1913“ (1937).

При претрази користите ћирилична или латинична слова. Уместо C и S пишите Ć, Č и Š.