Воја Триброђанин. Хронолошки прилог за биографију Војислава Јевремовића, војводе звишког

„Живот Војислава Јевремовића Триброђанина (1909‒1946, названог тако по родном селу) био је заиста динамичан, инспиративан и за савременике и за потоње истраживаче. Било да су историчари или ‘ловци на легенде’. Јевремовић је пре рата привредник који представља замајац развоју читавог краја, а уз то и друштвено ангажован пре свега кроз четничко удружење, чијег је среског одбора био председник. Такав, он је још пре 1941. морао да буде истакнути противник идеја КПЈ, ‘контрареволуционар’, како би комунисти казали, и заиста његов ратни пут био је логичан наставак с једне стране вредности које је заступао, а, с друге, и утицаја који је имао у свом крају. Додатно га на то подстичу партизанска ‘лева скретања’ и рано започета револуционарна борба у Пожаревачком округу.

Јевремовић на почетку Другог светског рата постаје најпре војвода и командант одреда у организацији Косте Пећанца, да би се после неколико месеци придружио Равногорском покрету, па од сарадње и тајне помоћи с временом постао кључна фигура овог покрета и његове Југословенске Војске у Отаџбини (ЈВуО) у Звижду и источној Србији. Овај крај, иначе, биће други епицентар сукоба у Другом светском рату, како ослободилачке борбе (четници и партизани, негде заједнички а негде самостално ослобађају неколико вароши), тако и грађанског рата (први сукоби са људским жртвама избијају овде и добијају трајно обележје). Ратни пут војводе Звишког био је и симболична историјска линија Равногорског покрета: у лето 1941. ангажован је у борби против окупатора, а већ у јесен исте године учествује у жестоким борбама против партизана; у зиму 1942. је легализован у оквиру оружане силе генерала Недића, а у јесен разоружан и ухапшен од Гестапоа; у заробљеништву позива народ свог краја на ‘ред и мир’, да би га након спектакуларног бекства сам подигао на устанак. Од редова напредује до (одликованог) потпоручника, а од команданта одреда до команданта Звишке бригаде у саставу Крајинског корпуса ЈВуО.

Бранислав Марић је кроз увод, шест тематских поглавља и ефектан закључак успео да сачини квалитетан животопис Војислава Јевремовића, дајући и значајне прилоге за реконструкцију догађаја у источној Србији током Другог светског рата. У том смислу посебно су драгоцени Марићеви прилози и регистри, кроз које ће се читалац лакше кретати кроз иначе обиман рукопис, али и на основу којих ће моћи да се упозна са бројним биографијама личности које су деловале у Браничеву, Хомољу, Звижду и Крајини у периоду од 1941. до 1945. године. Како у одељку Ко је ко, тако и у приложеним документима из Војног архива, многи ће наћи и податке о својим прецима, јунацима или трагичарима равногорске револуције и грађанског рата у Србији.“ (из поговора др Немање Девића)