„Песникиња нам се представља као доминантан представник љубитеља природе што исказује широким избором тема и форми. Притом, из ове поезије извире потпуна свежина савремености, лепота мисли и складно одабраних рима. Вечита актуелност привлачности природе и свих збивања у њој, употпуњена је богатством тема и мотива. Дело превазилази могућност једноставних асоцијација тако да је на складном јединству замисли, емоција и порука дошло до уверљивог литерарног остварења. Чини се од ова три кључна елемента највише до изражаја долази баш порука, као најважнији подстицај за размишљање. Говорећи о настојању пужа да стекне сопствену кућу, Драгица Ђекић поручује:
Макар била без огњишта, / живот без куће није ништа.
Оно чиме су увек истицала ова песникиња јесте специфично осећање за стих које доводи до открића нових, оригиналних остварења. За таквог ствараоца се каже да је даровит, да доноси нешто ново, чиме нас надахњује, што нас нагони да се дуже задржимо над поетским остварењем, да прочитамо поново доживљавајући, стихове као ново литерарно штиво. Најлепша особина поезије састоји се у стварању слика у читаочевој свести, што је доказ песникове особене даровитости.
Савременост стваралачког поступка не ограничава овој песникињи могућност дубљег мисаоног заласка у поетску сликовитост као ни у искреност казивања. Напротив, слике које ствара шире се кроз простор и време, стварајући лепи кутак природе пред нашим очима. То се најбоље запажа у песми о врби која изгледа као да је заузела место на краљевском престолу где јој да глави сјаји круна:
Кад на врби засја круна / и напупа врх са жбуна, / тад је шума песме пуна, / затвореног нема кљуна.
Уз јасно изражену особину пажљивог посматрача и брижљивог бележника догађања у природи, песникиња поседује и вредну особину разумевања и праћења савремених догађања. При том испољава осећај за ритам збивања провлачећи га у музику, што се може чути и доживети при читању стихова.“ (Из поговора Слободана Станишића)
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Књига мудрости и глупости
Давидов свет
Обриси у магли
Рудо у Великом рату 1914–1918.
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
У срцу споменар
Огледи, бесједe, есеји
Слике и сећања
Елегије
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Шта те боли, Јупитере?
Само за љубав
Ехо бескраја
Бешчашће ближњих
Турски друм
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Вук у ратној причи
Panonska trilogija
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Прамен среће
Живопис
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Биље света оком детета
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
Књижевно дело Милоша Црњанског
Шавник из заборава
Пут у Криводо
На трећој тераси
Сунчани поздрав
Kosmički kentauri
Српско-руска сусретања
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Шума савијеног дрвећа
Књижевнокритичка освјетљења
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Priče slomljenog ogledala
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Правдине зоне сумрака
Велико срце
The Scent of Almond in Cambodia
Учитељица
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Злочини над Србима у Великом рату
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Записи Јефимије Обрадове
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића 