„Песникиња нам се представља као доминантан представник љубитеља природе што исказује широким избором тема и форми. Притом, из ове поезије извире потпуна свежина савремености, лепота мисли и складно одабраних рима. Вечита актуелност привлачности природе и свих збивања у њој, употпуњена је богатством тема и мотива. Дело превазилази могућност једноставних асоцијација тако да је на складном јединству замисли, емоција и порука дошло до уверљивог литерарног остварења. Чини се од ова три кључна елемента највише до изражаја долази баш порука, као најважнији подстицај за размишљање. Говорећи о настојању пужа да стекне сопствену кућу, Драгица Ђекић поручује:
Макар била без огњишта, / живот без куће није ништа.
Оно чиме су увек истицала ова песникиња јесте специфично осећање за стих које доводи до открића нових, оригиналних остварења. За таквог ствараоца се каже да је даровит, да доноси нешто ново, чиме нас надахњује, што нас нагони да се дуже задржимо над поетским остварењем, да прочитамо поново доживљавајући, стихове као ново литерарно штиво. Најлепша особина поезије састоји се у стварању слика у читаочевој свести, што је доказ песникове особене даровитости.
Савременост стваралачког поступка не ограничава овој песникињи могућност дубљег мисаоног заласка у поетску сликовитост као ни у искреност казивања. Напротив, слике које ствара шире се кроз простор и време, стварајући лепи кутак природе пред нашим очима. То се најбоље запажа у песми о врби која изгледа као да је заузела место на краљевском престолу где јој да глави сјаји круна:
Кад на врби засја круна / и напупа врх са жбуна, / тад је шума песме пуна, / затвореног нема кљуна.
Уз јасно изражену особину пажљивог посматрача и брижљивог бележника догађања у природи, песникиња поседује и вредну особину разумевања и праћења савремених догађања. При том испољава осећај за ритам збивања провлачећи га у музику, што се може чути и доживети при читању стихова.“ (Из поговора Слободана Станишића)
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Питома долина Лашва Брод
Кобни дани и хор мртвих душа
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Ходам по дуги
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Портрети највећих српских индустријалаца
Moj brat Jovan Rašković
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Jezik između biologije i kulture
Сусрети и казивања
Цица контејнерка
Путопис; занимљивости из Француске, Либије и Ирака
Вук у ратној причи
Кад сјећања заболе
Пут у Криводо
Zapisi sa putovanja
Цвет из туђе баште, песме и приче
Латице једног цвијета
На усни кап меда
Родослов здувача
Ко смо – одакле смо
Jezik i utelovljenost
Десио се живот
Зарубице
Манастир Подмалинско
Ко ме све није гласао
Величка рапсодија
Проза позног Капора (2000–2010)
Песник и песма 