„Лидија не описује. Она као у галерији приказује лица: неба, жене, птица, нерођене деце, цветова. Поготово бол и страдање. Неретко апокалиптичне сцене. Многе њене песме су доживљена пророчанства. А све су личне, интимне исповести. Војске симбола чувају је од сваког злог тумачења. Сумрак, полутама, сенка, сневање и Нећу да се будим, смрт, поноћ, месечина и Није ли грех чувати прошлост, спрам сунца у сноповима и у бисагама, у кошарама, сунца које може да засени нестајањем, али које је ипак нада. О, како је танка линија између нестајања и настајања… Песникиња гради песме сликама. Многи стихови имају улогу сажете песме у песми. Они су попут језгровитих наслова који сублимирају јата слика. На тај начин песма је дрво које не може стати у један поглед. Захтева да се мотри у његову крошњу, да би се открила и гнезда.“ (из рецензије Бориса Косовића)
Tёплый каменный лёд
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Приче о истинама
Одјеци Шурманачке јаме
На ручку са животом
Тајна Добровољачке улице
Свитак над Лепеницом
Причај бако још
Скит
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Јутарња капија
Мирис зрелог жита
Да се прича и памти
Календеровци
Одлазак
Сложио чича стотину прича
Распукле зоре
Пољубне и погубне песме
Тражим реч
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Мала приношења
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Мајка у пољу камилице
Случај сликара Мијушковића
Сунчани поздрав
Приватни час историје
Похвала међу рекама
Џиварска црквена општина
Обриси у магли 