Вајар свјетлости

„Ду­г је низ песничких књи­га Ру­жи­це Ко­мар, на­ста­ја­лих де­це­ни­ја­ма по­све­ће­ним сти­ху, том „све­ти­о­ни­ку ра­до­сти и бо­ла“. Нај­но­ви­ја је на­зва­на Ва­јар свје­тло­сти, и под­се­ћа чи­та­о­ца да пе­сни­ки­ња оста­је вер­на основ­ним од­ред­ни­ца­ма сво­је по­ет­ске ми­сли: пе­сма, глас, стих су ор­феј­ски удес, пу­то­каз, траг ка све­тло­сти.

У пр­ви мах мо­гло би се ка­за­ти да је све­тлост до­ми­нант­ни мо­тив. Сви­ци из­ле­ћу из пре­ва­ре­ног сна. Све­тлост мај­чи­на гла­са за­ри и раз­го­ни те­ско­бу. Трач­ци све­тло­сти сјај­ка­ју из се­ћа­њи­ма озра­че­них ба­ки­них ча­ра­па, при­дру­жу­ју им се ма­ми­не игле из „до­ба Сун­че­ве ча­ро­ли­је.“ (Из поговора Гордане Влаховић)