„Дуг је низ песничких књига Ружице Комар, настајалих деценијама посвећеним стиху, том „светионику радости и бола“. Најновија је названа Вајар свјетлости, и подсећа читаоца да песникиња остаје верна основним одредницама своје поетске мисли: песма, глас, стих су орфејски удес, путоказ, траг ка светлости.
У први мах могло би се казати да је светлост доминантни мотив. Свици излећу из превареног сна. Светлост мајчина гласа зари и разгони тескобу. Трачци светлости сјајкају из сећањима озрачених бакиних чарапа, придружују им се мамине игле из „доба Сунчеве чаролије.“ (Из поговора Гордане Влаховић)
Косово и Метохија – српска баштина
Пусте горе питоме долине
Тумарања
Завичајни записи
Кључеви живота
Проблеми, писци, дела VII
Шта те боли, Јупитере?
Приче са терена
Земље и градови – дневник путовања
Emocije i mišljenje
Generatorska lingvistika
Преобразбе 