„Пратећи судбине доктора Никола и, посредно, Јелене Златоносовић, Љиљана Лукић исписује још један роман, овог пута искључиво о дубровачком медикусу, док је сјетна љепотица са двора угарског краља Жигмунда, удата за босанског великаша у град Зво(р)ник, присутна само у његовим мислима и сновима.
Авантуриста немирног духа, човјек кога, како народ каже, „не држи мјесто“, послије силних узбудљивих путовања по Европи и дијеловима Азије, Николо се коначно смирује на Светој Гори. Иако раније католик, по сазнању да потиче од оца Грка, своју мирну луку тражи у православном манастиру, у Ватопеду.“ (Из рецензије Ранка Павловића)
Равница та добра вила
Неурамљене слике с пута
Linije sreće
Сунчани поздрав
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Листања
Преобразбе
Опиљци
Живот и пјесма
Како, Вуче, деца уче
Невеста на прагу
Сонети у три круга
Врата вјетрена – сабране пјесме
Pedeset koraka
Живопис
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Народ од песме већи
Са Флором на ти
Стаза
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Тумарања
Ена са насловне стране
Добрички цветови
Црква сељачких јутрења
Распукле зоре
Похвала међу рекама
Тетоважа ума
Завичајне бакве
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима 