„Пратећи судбине доктора Никола и, посредно, Јелене Златоносовић, Љиљана Лукић исписује још један роман, овог пута искључиво о дубровачком медикусу, док је сјетна љепотица са двора угарског краља Жигмунда, удата за босанског великаша у град Зво(р)ник, присутна само у његовим мислима и сновима.
Авантуриста немирног духа, човјек кога, како народ каже, „не држи мјесто“, послије силних узбудљивих путовања по Европи и дијеловима Азије, Николо се коначно смирује на Светој Гори. Иако раније католик, по сазнању да потиче од оца Грка, своју мирну луку тражи у православном манастиру, у Ватопеду.“ (Из рецензије Ранка Павловића)
У небо загледан
Ипак у небо погледам често
Радуј се
Мирис зрелог жита
Пасош за небо
На усни кап меда
Црнотравац
Žena u žrvnju
Љубави у доба короне
Име ми је љубав
Ловац
Хаику записи
У трагању за оцем
Пут према изгреву сунца
Љубав у малом граду
У царству вилиног коњица
Учитељица
Ходам по дуги
Егзибициониста и други
Doček
Сеоски адресар за мање упућене
Човек и време
Неурамљене слике с пута
Душа на длану
Троугао
Зашто ти ово говорим
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
На удици 