„Пред читаоцима је роман Трунто – остварени сан Радомира Баја Јојића. Ово је његов трећи роман. Први је љубавни роман Вилма, други је епистоларни – Љубавна писма прочитана после педесет година.
Као свако дело и овај роман има своју спољашњу и унутрашњу композицију. Спољашња је фрагментарна пошто је роман подељен на више поглавља. Што се тиче унутрашње композиције, она је хронолошка, догађаји теку оним редом како су се и догађали. Али главни јунак свој пут до циља савлађује степеник по степеник, уз приличан проток времена између сваког степеника, јер на том путу не иде баш све глатко, има непознаница, недоумица, неизвесности, камења спотицања и спуштених рампи, има ћорсокака, а он мора све сам без подршке ближњих. Што се савлађивања животних степеника тиче, а то би подразумевало и одређену врсту успона судбине која прати главног јунака, експлицитно се у овом роману наглашава један поетички став о томе.
Степенице му нијесу нимало потаман. Има газишта, али нијесу нешто најсигурнија. Кренеш степеницама, а не знаш куд воде. Њега је, изгледа, повела и водила нека, само његова водиља, које он можда није ни био свјестан.
Радња овог романа одвија се претежно шездесетих и седамдесетих година, како каже аутор, када је Југославија била, иако мала, пространа за све, у којој се слободно живело и путовало из републике у републику без икаквих проблема, у којој су људи били добронамерни, били безбедни и, метафорички речено, могли да не закључавају улазна врата кућа и авлија…
Иначе, главни јунак Јојићеве прозе, Борко, који је имао надимак Трунто, по коме роман носи име, још од детињства је тешко живео: без мајке (мајка је напустила његовог оца јер је у кућу довео другу жену). За време одсуствовања оца због посла, од маћехе је био малтретиран, мукотрпно радио, више гладан него сит, без помоћи и подршке било кога, морао је као дванаестогодишњак да побегне од куће и створи услове за неки бољи живот. Такорећи, био је лишен оне детиње слободе која код деце обележава лепе чари живљења.“ (Из Поговора Радојке Милошевић)
Напукла земља. Лична прича о Босни
Скит
Звјездани вијенац изнад планине
Крваво љето у Љубињу 1941.
Прсти лудих очију
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Сеоски адресар за мање упућене
Ланац око ветроказа
Do večnosti i natrag
На пртинама старине
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Izbegličke suze
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Десио се живот
Домовина у срцу и друге приче
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Сабрана дјела, Приче
Смрт, буђење
Само за љубав
Записи Јефимије Обрадове
Заклон
Док се не јаве пијетли
Сновања
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Проза позног Капора (2000–2010)
Бела крила
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Елегије
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Тетоважа ума
Сви Адамови гријеси
Књижевнокритичка освјетљења
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Херцеговина јуначка крајина – избор народних пјесама
Два крста и једна крв
Сунчани поздрав
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Јутарња капија
Приче из белог града
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Живопис
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Žena u žrvnju
Погана времена. (Освета II)
Истина о смрти је лаж
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Kazino
Филип
Сто песама за Максима
Приче са терена
Сувишни људи
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Обрадујте најдраже
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Из дневника о прочитаним књигама
Слике и сећања
Пун мјесец и огледало 