„У овој, најновијој збирци песама Слике и сећања, четвртој по реду, песник нам са сигурношћу открива праву истину о себи. Већ самим насловом каже да су све песме ове збирке аутобиографски записи настали по сећању песниковом, а песме говоре да је то сећање на родно село и детињство проведено у њему. Оно што се у песмама ове збирке одвија углавном је проживљен песнички доживљај.
Пред очима су нам слике лепо опеване природе, сеоске идиле вечерње, па и о ораницама сазнајемо из самих песама. Песник једноставно препричава своје искуство песмом, а ми уживамо у тим песмама јер песмом можда и најбоље можемо истински прихватити неко искуство као своје и претворити га у праве слике ока и доживљаје кроз које тако и сами, читајући стихове, пролазимо.“ (Из поговора Тање Прокопљевић)
Проза позног Капора (2000–2010)
Фоча; вријеме и догађаји
Вукодолске приче
Протини записи
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Да се прича и памти
Пут према изгреву сунца 