Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Родослов здувача
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Српска православна црква у Фочи
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Јелена, мајка које нема
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Кућни праг 