Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Импулси и утисци
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Похвала међу рекама
Нешто између… добра и зла
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Двострукe рефлексиjе
Јубилеј и остало
Троугао
Сеоски адресар за мање упућене
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Пут у Криводо
Записи Јефимије Обрадове
Priče slomljenog ogledala
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Шума савијеног дрвећа
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Život i poezija Mubere Pašić
Вајар свјетлости
Вук у ратној причи
Kosmički kentauri
Сонети у три круга
Košmari
Тетоважа ума
Песништво Вука Крњевића
Тражим реч
Равница та добра вила
Елегије
Мирис зрелог жита
Шта би рекао Че
Бескрајна чуда
Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915 