„Оно што ову збирку издваја из контекста традиционалног певања о селу, иначе већ виђеног у поезији значајних српских песника, рецимо Добрице Ерића или Милене Јововић, јесте један сасвим нови, до прегнантности доведен песнички дискурс, лишен традиционалне пасторалности и идиличних слика села, а тиме лишен и одређене наивности певања. Радојка Милошевић, у маниру заступника критичније ноте певања о стварима и појавама које интригирају њен песнички дух, непоштедно и скоро веристички учитава у својим песмама разноврсне типове својих јунака тако што износи целу лепезу њихових карактерних особина мимо уобичајених описа вредних, добродушних, часних, гостољубивих лирских јунака.
На један јако разуђен хронолошки приступ предмету певања Радојка Милошевић се, врло отворено у исказу, дотиче и оних особинa својих јунака који могу најпре изазвати знак чуђења, па и читалачког отпора због нарушавања уврежене представе о сеоској пасторалности, али њен алиби за то јесте истина као идеално покриће за изговорене стихове, што, по оној старој грчкој максими да је и истина врста лепоте, приближава овакво певање знатижељном читаоцу.“ (из поговора Душка Новаковића)
Znam da nikad ne smem stati
Турцизми у пивском говору
Пјесме
Причај бако још
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
У хоризонту филозофске историје
Шта би рекао Че
На обалама историје савременог света
Знамења старе Херцеговине
Чистачи
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Први српски алтернативни часопис
Клупко спаса
Само за љубав
Детлак – село између двије ријеке 