„Оно што ову збирку издваја из контекста традиционалног певања о селу, иначе већ виђеног у поезији значајних српских песника, рецимо Добрице Ерића или Милене Јововић, јесте један сасвим нови, до прегнантности доведен песнички дискурс, лишен традиционалне пасторалности и идиличних слика села, а тиме лишен и одређене наивности певања. Радојка Милошевић, у маниру заступника критичније ноте певања о стварима и појавама које интригирају њен песнички дух, непоштедно и скоро веристички учитава у својим песмама разноврсне типове својих јунака тако што износи целу лепезу њихових карактерних особина мимо уобичајених описа вредних, добродушних, часних, гостољубивих лирских јунака.
На један јако разуђен хронолошки приступ предмету певања Радојка Милошевић се, врло отворено у исказу, дотиче и оних особинa својих јунака који могу најпре изазвати знак чуђења, па и читалачког отпора због нарушавања уврежене представе о сеоској пасторалности, али њен алиби за то јесте истина као идеално покриће за изговорене стихове, што, по оној старој грчкој максими да је и истина врста лепоте, приближава овакво певање знатижељном читаоцу.“ (из поговора Душка Новаковића)
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Прсти лудих очију
Тако се гради кућа
Пут до истине
Песништво Вука Крњевића
Шума савијеног дрвећа
Име ми је љубав
Из Божијег врта
Хроника једне породице из Вукодола
Игром до смисла
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Обриси у магли
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Живопис
Сновања
Само за љубав
Ехо бескраја
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Filozofija politike II. Moć i moral
The Ray of the Microcosm
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Губер кућу гради
Похвала међу рекама 