„Оно што ову збирку издваја из контекста традиционалног певања о селу, иначе већ виђеног у поезији значајних српских песника, рецимо Добрице Ерића или Милене Јововић, јесте један сасвим нови, до прегнантности доведен песнички дискурс, лишен традиционалне пасторалности и идиличних слика села, а тиме лишен и одређене наивности певања. Радојка Милошевић, у маниру заступника критичније ноте певања о стварима и појавама које интригирају њен песнички дух, непоштедно и скоро веристички учитава у својим песмама разноврсне типове својих јунака тако што износи целу лепезу њихових карактерних особина мимо уобичајених описа вредних, добродушних, часних, гостољубивих лирских јунака.
На један јако разуђен хронолошки приступ предмету певања Радојка Милошевић се, врло отворено у исказу, дотиче и оних особинa својих јунака који могу најпре изазвати знак чуђења, па и читалачког отпора због нарушавања уврежене представе о сеоској пасторалности, али њен алиби за то јесте истина као идеално покриће за изговорене стихове, што, по оној старој грчкој максими да је и истина врста лепоте, приближава овакво певање знатижељном читаоцу.“ (из поговора Душка Новаковића)
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Преобразбе
Давидов свет
Латице једног цвијета
Сребреница, геноцид над истином
Слика
Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника
Сложио чича стотину прича
Луча микрокозма
На пучини међа
Питома долина Лашва Брод
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Црвени руж
Мирис бадема у Камбоџи
Одјеци Шурманачке јаме
Uvod u filozofiju 2. Teškoće 