„Ружокрадица је слика егзистенцијалног и духовног одрастања младих, тражење и нуђење одговора на питања ко смо и шта желимо од околине и свијета, посебно како се снаћи у суптилним, комплексним и често компликованим односима, какви су неминовни међу различитим половима. То је животно међувријеме, у којем ваља проћи per aspera ad astra.
Најзад, нимало случајан наслов. Списатељица га је ‘украла’ од Васка Попе; наиме (то гимназијалци сигурно знају), тако је насловљена дивна Попина пјесма. Ако погађам њену намјеру, онда је то жеља да из њене Ружокрадице и млади читалац ‘украде’ и расцвјетале и увеле ђулиће, да их у своје срце сакрије. Усрећиће и себе и онога (ону) који (која) их пронађе.“ (Из поговора Бошка Ломовића)
Шума савијеног дрвећа
Како, Вуче, деца уче
Прамен среће
Сто песама за Максима
Кад порастем, бићу дрво
Ekonomska stvarnost Meksika
Сусрети и казивања
Сањалица 