„Деда је представник усмене културе… мудрац који се сећа. Његово сећање је надахнуто животом, доживљеним, проживљеним и преживљеним искуством. Зато је његова прича искрена, јер није кадар да прича на други начин: не описује само срећне тренутке, већ и сенке које су их пратиле… Роман је право мајсторство дијалога.“ (Проф. др Ђуро Шушњић)
„Било је потребно одморити усталасану душу након читања романа о деди Радомиру из Миоковаца… Делује ми као вуковски тип речника народне мудрости. Овај роман је као уклесана прича на стећку. Аутентична. Ово је прича о српској души. Роман се лако чита, а просто гута душу читаоца.“ (Проф др Мирјана Д. Стефановић)
„Роман је ткање животних обичаја и моралних поука повезаних са религијским јеванђелским откровењима Радомирове непостојање чворновате судбине. Узбудљив је, сазнајно богат и инспиративан, убедљив.“ (Првослав Вучковић, социолог)
„Гавриловићев роман је најлепши споменик деди подигнут у Србији. Нашим дедама који су ратовали за српско и југословенско ослобођење, све од 1912. до 1918. године. Из ауторове романописачке ковачнице, кондензованим начином писања, изашао је роман невелики обимом, али је ту смештен читав један век, храбри поглед на Голготу.“ (Др Срећко Ђукић, дипломата)
Фото-записи
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Капетанова сабља
Порука мудрог зеца
На пучини међа
Црква сељачких јутрења
Да се прича и памти
Praslike
Сеоски адресар за мање упућене
Обрадујте најдраже
Фоча; вријеме и догађаји
Од Бога се ушур не тражи
Стаза
Последњи снег
Аргелуша
Ширином ме притишће равница
Ima tako ljudi 