„Говорећи о књижевности и писању, аутор романа Пут до истине, на једном месту у роману, саопштава свој однос према писаној речи па би се он могао узети и као вид ауторове поетике: Писати значи заронити у муљ под свиленим плаштом свога доба … писати значи написати и објавити … Добар писац, хтео не хтео, на крају је коцкар и улог му је сопствени живот.
Настојећи да се у овом, малом роману, лирски интонираном, сети минулог живота, Гордана Јеж казује сећања на три периода свога живота: детињство, до 19. године, проведено у Босанској Крупи, студије светске књижевности у Сарајеву и прелазак у Београд, такође на студије. Фабула романа је аутентична истина раног детињства као и љубави према завичају и породичној кући, а онда дивљење према реци Уни, лепотици Босне, која је исте боје као и небо над њом, као и суживот са три вере и три идентитета (Срби, Хрвати, Муслимани).
Роман Пут до истине је пун детаља о духовним узлетима списатељице. Бог је за њу извор мира и истине. Он је води кроз живот и све што је страх у њему. Бог је ту да свима и свакоме помогне и да га спаси.
Од почетка приче, неке врсте сторије о животу патријархалне девојке, по завршетку романа, читалац се одушевљава лакоћом писања и мишљења аутора. Реч је о лирској прози у којоj живот није бајка већ хајка – али је свежим интелектуалним и даровитим казивањем писца све што се прочита део емоционалне и естетске пријемчивости.“ (Из поговора др Воја Марјановића)
Причај бако још
Књижевно дело Милоша Црњанског
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Шума савијеног дрвећа
Са Флором на ти
Проблеми, писци, дела VII
Давидов свет
Срећа преплетена трњем
Косовска битка, велика српска победа
Губер кућу гради
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Питома долина Лашва Брод
Помени
Бешчашће ближњих
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Život i poezija Mubere Pašić
Црнотравац
Мала приношења
Радуј се
Сто песама за Максима
Егзибициониста и други 