„Говорећи о књижевности и писању, аутор романа Пут до истине, на једном месту у роману, саопштава свој однос према писаној речи па би се он могао узети и као вид ауторове поетике: Писати значи заронити у муљ под свиленим плаштом свога доба … писати значи написати и објавити … Добар писац, хтео не хтео, на крају је коцкар и улог му је сопствени живот.
Настојећи да се у овом, малом роману, лирски интонираном, сети минулог живота, Гордана Јеж казује сећања на три периода свога живота: детињство, до 19. године, проведено у Босанској Крупи, студије светске књижевности у Сарајеву и прелазак у Београд, такође на студије. Фабула романа је аутентична истина раног детињства као и љубави према завичају и породичној кући, а онда дивљење према реци Уни, лепотици Босне, која је исте боје као и небо над њом, као и суживот са три вере и три идентитета (Срби, Хрвати, Муслимани).
Роман Пут до истине је пун детаља о духовним узлетима списатељице. Бог је за њу извор мира и истине. Он је води кроз живот и све што је страх у њему. Бог је ту да свима и свакоме помогне и да га спаси.
Од почетка приче, неке врсте сторије о животу патријархалне девојке, по завршетку романа, читалац се одушевљава лакоћом писања и мишљења аутора. Реч је о лирској прози у којоj живот није бајка већ хајка – али је свежим интелектуалним и даровитим казивањем писца све што се прочита део емоционалне и естетске пријемчивости.“ (Из поговора др Воја Марјановића)
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Вук у ратној причи
Листања
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Мирис бадема у Камбоџи
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Троугао
Песник и песма
Пусте горе питоме долине
Znam da nikad ne smem stati
Izbegličke suze
Мојој Херцеговини
Моји професори
Ехо бескраја
Проблеми, писци, дела VII
Краљ Петар од рођења до смрти
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Pedeset koraka 