Радивој Прокопљевић је аутентични писац Срема, аутор који дубоко у свом стваралачком бићу носи дух сремске равнице. У својој приповедачкој збирци Прокине приче, аутор маркира занимљиве детаље из живота, људе и међуљудске односе. Уверљиво приказује некада угледног домаћина Милутина, децу која напуштају село, штедише и трошаџије, старог Циганина Жику и његову тамбуру, ратара Митра, сеоске пијанице, шерете и бадаваџије. У неким причама Прокопљевић даје и кратке описе села – липе у цвату, раскошно рухо природе, узаврели живот у шоровима. Прокопљевић пише једноставну, народску прозу која налази основно упориште у сферама изворног сремског живота, чији је он луцидан и осведочени тумач.


600 дин.
Прокине приче
Радивој Прокопљевић Трагови
86-7396-117-3
13,5х20 cm, 118 стр.
броширано
2006.
Проза
srem, vojvodina
А возови су пролазили, давно...
Filozofija politike II. Moć i moral
Погана времена. (Освета II)
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Радуј се
Бен Акибино путовање по Европама
Мирис фочанских ружа
Незаборав
Luna mi je svedok
Терор над Србима у Горажду
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Сонети у три круга
Ипак у небо погледам често
Последњи снег
На ручку са животом
Јахорина 1992–1996, дневник
Linije sreće
Игром до смисла
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Приватни час историје
Треба то јавит оном чо’еку: херцеговачки разговори
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Тетоважа ума
Распукле зоре
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Сунчани поздрав
Не осуђујте је више
Само за љубав
Ima tako ljudi
Путују речи
Не знам, још увек
Одсјај душе
Сви Адамови гријеси
Док неба буде
Prošle noći
Звијезда падалица
Живопис
На усни кап меда
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Којекуде – Срби у памет се
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Прсти лудих очију