„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Ekonomska stvarnost Meksika
Почело је са сновима
Filozofija politike II. Moć i moral
Тумарања
Срицање облака
Pregled shvatanja politike
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Црвени руж
Егзибициониста и други
Не волим лимун
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Смрт, буђење
Зашто ти ово говорим
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Знамените жене и владарке српске
Putem zaspalog vetra
Beograd nikad i sad 