Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Месец у коси
На крилима Урила
Тетоважа ума
Бисер на дну мора
Домовина у срцу и друге приче
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Завичајни записи
Кад вратнице шкрипну
Срицање облака
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Свих ових дана
Приче из Новог Травника
Седам јеврејских прича
Приче из белог града 