Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Име ми је љубав
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Сабрана дјела, Пад Крајине
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Вук у ратној причи
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Распукле зоре
Са Флором на ти
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Izbegličke suze
Огледало душе
Тумарања
Смрт, буђење
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Земље и градови – дневник путовања
На обалама историје савременог света
Putem zaspalog vetra
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Папирна марамица 