Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Почело је са сновима
Обриси у магли
Изабрана проза и поезија
На трагу манастира Детлак
Биље света оком детета
Тетоважа ума
Кнегиња Љубица
Путопис; занимљивости из Француске, Либије и Ирака
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Француска надахнућа
Свих ових дана
Шавник из заборава
Бијела лица несаница 