Тања Прокопљевић, у својим тематски разноликим приповеткама, које срећно обједињује уверљивoм приповедачком имагинацијом, представља се читаоцима као модеран, ерудитни приповедач.
Лепота њеног приповедања произилази не само из богате симболике мотива и фабуле, него и из стваралачког напора да се тематика преобликује и стилизује језиком бајке, с јасном намером да се открију врата према ономе што је невидљиво и недокучиво, где се машта прелива преко руба реалности и постаје стварност за себе.
Ауторска перспектива у Прокопљевићкиној формули приповедања остварује се готово спонтаним настајањем ткива приче у коме се редовно трага за новим животним аспектима. Описани догађаји обавијени су чудесним флуидом мистике и преламају се у више равни и значења. Унутрашњом идејном и мисаоном димензијом, аутор обезбеђује причању дубљи смисао, посебну драж и аутентичну уметничку снагу.
Пусте горе питоме долине
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Српска православна црква у Фочи
Свакидашње приче
Kosmički kentauri
Ширином ме притишће равница
Приче са терена
Одрастање – сан, па буђење
Шта би рекао Че
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Турски друм
Филип
Ђевич камен
Izbegličke suze
Небеска Скадарлија
Смоква у Београду
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Сложио чича стотину прича
Тајна се опире злу
Рудо у Великом рату 1914–1918. 