„Стојимо пред Десиним песмама пријатно изненађени и дирнути што је она, иако није била књижевно школован аутор, имала осећај за поезију и оно нешто што је неопходно у поезији, а то су: емоција и искреност, као и фина мелодија слободног стиха (у неким песмама риме су присутне местимично и необавезно). Све су Десине песме обојене емоцијама, а искреност, односно истина њеног певања јесте нит која се провлачи у сваком стиху без обзира на то да ли је он у књижевно‐уметничком смислу више или мање успешан. Које су то Десине песничке теме? Шест циклуса књиге откривају њена главна тематска језгра. То су: у првом циклусу описне песме, путописне у другом, родољубиве и политичке у трећем, песме за децу у четвртом, песме–сећања а можемо рећи и елегије о прошлости у петом циклусу, и мисаоно‐имагинативне песме које обзнањују Десина размишљања са већим или мањим уделом маште у завршном, шестом циклусу.
Уместо даљих напомена о поезији, на крају треба нагласити ово: књигом песама, постхумно објављеном, Деса Сокнић добија један нови живот. То није фраза него истина дубоко доживљена. Јер ове песме доносе један, само њен свет, и показују велику сличност између Десиних песама и ње као особе. А та сличност нека буде оцртана овим речима: истинска осећајност и доброта.” (из рецензије Маје Белегишанин Ивановић)
Блиске даљине – Москва и Кијев
Унац: од 1600. до 1878. године
Свети Сава
Влаховићи код Љубиња
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Равница та добра вила
Последњи ђерам
Шта би рекао Че
Вајар свјетлости
Сновања
Тражим реч
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3 